Intervju: Jovan Ćirilov, umetnički direktor BITEF-a

Inspiracija, ne imitacija

Ovogodišnja selekcija Bitefa fokusirala se na fenomen manipulacije pojmom tragičnog u savremenom svetu. Posle mnoštva odgledanih predstava, našem festivalu se nametnuo zaključak koji se postepeno pretvorio u ovogodišnji slogan a koji ukratko glasi da tragičnost današnjeg sveta u pozorišnoj obradi gotovo uvek postaje tragikomedija. U ovogodišnjoj selekciji našla su se neka od najmarkantnijih i najpriznatijih pozorišnih imena internacionalne pozorišne scene, koja su se, svako na svoj način, bavili savremenim fenomenima, balansirajući na tankoj žici izmedju tragične i tragikomične percepcije sveta u kom žive


Piše JOVANA GRUBAČ
Beograd, SRBIJA


Ovogodišnji BITEF održan je pod sloganom "Tragikomedija - tragedija našeg vremena". Jovan Ćirilov, umetnički direktor i selektor festivala, govori za WAVE magazine o "naslovu", ovogodišnjem Bitefu i planovima za budućnost, značaju međunarodne saradnje u teatru i uticaju 42-godišnje tradicije na savremeno pozorište.

- Današnji svet je prepun tragičkog potencijala, ali je veoma zanimljivo pitanje kako današnje pozorište reaguje na njega. Jasno je da je domet pozorišta ograničen i da je mesto katarze umesto pozornice odavno postala televizija sa svojim političkim ili reality show programima. Ovogodišnja selekcija Bitefa fokusirala se na fenomen manipulacije pojmom tragičnog u savremenom svetu. Posle mnoštva odgledanih predstava, našem festivalu se nametnuo zaključak koji se postepeno pretvorio u ovogodišnji slogan a koji, ukratko, glasi da tragičnost današnjeg sveta u pozorišnoj obradi gotovo uvek postaje tragikomedija. U ovogodišnjoj selekciji našla su se neka od najmarkantnijih i najpriznatijih pozorišnih imena internacionalne pozorišne scene, koja su se, svako na svoj način, bavili savremenim fenomenima, balansirajući na tankoj žici izmedju tragične i tragikomične percepcije sveta u kom žive.

Šta je novo na ovogodišnjem BITEF-u, u odnosu na prethodni?

Korak koji smo ove godine pokušali da napravimo sa programom 42. Bitefa jeste da predstave koje su nam se činile novim budu izvedene po najvišim pozorišnim standardima. Ja sam katkad ranije mislio da je važnija novost nego pozorišna perfekcija. Srećom, ove godine su neke predstave sa velikom novošću ujedno bile i visokog kvaliteta. Takva je predstava Hajnera Gebelsa "Štifterove stvari" iz Švajcarske, jedinstvena predstava kakve do sada nije bilo. Predstava bez glumaca, samo svetlost, muzika, voda, kiša, a ipak visoka poezija. Isto tako vrhunski je pevački i orkestarski bila dekonstruisana varijanta Mocartovog "Don Đovanija" u tumačenju Bojane Cvejić, majstora novog prilaza svetskom operskom nasleđu.

Da li možda već imate u planu koga pozvati sledeće godine?

Da, uveliko radimo na narednom 43. Bitefu. Već sutradan po završetku festivala otputovao sam u Zagreb, a potom u Novi Sad da vidim nove predstave, kandidate za dolazak u Beograd. Tako sam video novu predstavu Bacača sjenki "Odmor od povijesti". Oni su imali izvanredan uspeh i dobili specijalnu nagradu 41. Bitefa za predstavu "Ekspozicija". Ovoga puta nisu jedan glumac i jedan gledalac, već 25 spavača po posteljama, mi-publika, i još toliko glumaca koji nam šapuću neke istine, uvek druge na svakom izvođenju. Isto je kandidat najnovija predstava SNP u Novom Sadu "Brod za lutke" Milene Marković u režiji mlade Ane Tomović.

Rediteljka Konstanca Makras koju je Bitef upoznao na festivalu pre nekoliko godina ove sezone bi trebalo da režira u Bitef teatru. Koliko beogradski festival uspeva da zaintrigira strane umetnike za naše pozorište?

Konstanca Makras, član ovogodišnjeg žirija, režiraće tokom ove sezone u Bitef teatru, sigurno jednu od svojih magičnih predstava. Veliki tumač Čehova, za koga naši reditelji nemaju ni ključ ni grif, ni sreće, Tomas Ašer iz Budimpešte režiraće jedino Čehovljevo delo koje do sada nije radio - "Ujka Vanju" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Uveren sam da će to biti sjajno, kao i njegov "Ivanov" koji je igran kod nas na gostovanju i na jednom međunarodnom festivalu u Zagrebu. Ja sam uveren da će naši glumci znati da prate tog suptilnog reditelja sa smislom za savremeno. I to bez preterivanja.

Bitef ima koprodukciju sa švajcarskom predstavom "Manjak prostora". Koliko je ta saradnja značajna za sam festival?

Veoma je značajna, jer inače ne bismo dobili ovu predstavu za festival, za nju se bore na desetine, da ne kažem i stotine, festivala u Evropi i svetu. Martalera je teško dobiti. Petnaestak direktora i selektora velikih festivala u svetu čudili su se kako smo uspeli da dobijemo četiri megazvezde savremenog pozorišnog neba - Martalera, Gebelsa, Gočeva i Hermanisa.

Gde se najviše primećuje uticaj Bitefa kada je u pitanju naše pozorište, ali i naša publika? Da li se naš teatar razlikuje od inostranih, sledimo li neke tendencije ili iskačemo iz šablona, ako se šablon uopšte može vezati za umetnost?

Najviše se oseća kod najmlađe generacije reditelja. Oni su deca Bitefa. Doskora sam govorio da je Bitef bez pravog uticaja na naše pozorište, ali sada to srećom više ne mogu da kažem. Ima bar desetak mladih relevantnih reditelja koji su u koordinatnom sistemu Bitefa. Mrzim reč uticaj, to nije imitacija, već inspiracija.

Kod nas možda ima više odličnih glumaca nego u nekim zemljama naše veličine. Ali manje ima reditelja mejnstrima koji mogu da se mere sa jednim Martalerom ili Hermanisom. No, pričekajmo, svakako imamo adute za budućnost u mladima koji obećavaju.


(Objavljeno: 14.10.2008.)