Popularna umetnost

Globalna kultura

"Duga noć muzeja" je prva inicijativa koja je prethodila danas međunarodnom događaju "Noći muzeja". Ovaj vid manifestacije, održan prvi put 1997. godine u Berlinu, pokazao se kao odličan koncept, što potvrđuje tradicija koja se uspešno nastavlja iz godine u godinu


Piše LJILJANA SAMARDŽIĆ
Sombor, SRBIJA


I ove godine, 16. maja uspešno je realizovana već tradicionalana manifestacija pod nazivom "Noć muzeja". Da je svake godine sve uspešnija dokazuje broj posetilaca koji je svake godine u porastu, ali se povećava i broj ponuđenih lokacija. Po prvi put je ova manifestacija podržana od strane UNESCOa, a pored toga ima podršku i Saveta Evrope. U petoj manifestaciji "Noći muzeja" učestvovalo je 39 zemalja, kako navodi francusko Ministarstvo kulture i komunikacije. Međutim, Beograđanima je ovo šesta prilika da do kasnih sata razgledaju muzejske artefakte.

Generalni sekretar Saveta Evrope, Teri Dejvis, navodi da je cilj ove evropske inicijative da muzeji budu svima otvoreni od sumraka do 1 sat iza ponoći. Značaj manifestacije "nije samo uzdizanje svesti evropskog identiteta kao rezultat različitosti i mešanja kultura. Cilj je da kroz svest o multikulturalnom pripadanju sa naglaskom na evropsko društvo, pojedinci i grupe nađu više razloga za zajednički život i jačanje društvenih veza".

Srbija u "Noći muzeja"

Vodeća zemlja u ovoj neobičnoj i zanimljivoj inicijativi je Francuska sa više od 1000 otvorenih muzeja, što čini skoro polovinu otvorenih mesta u Evropi. Samo prošle godine francuske muzeje je posetilo oko 1,5 miliona ljudi. Grad svetlosti je nudio širok i zanimljiv dijapazon izložbi, a sve u svrhu privlačenja što većeg broja ljudi, posebno mladih. Muzeji su otvoreni noću baš zato što se način života promenio, ljudi cirkulišu 24h, a tokom dana su prezauzeti poslom. Jedna od mnogih lokacija koje su mogle da se posete u Parizu je, na primer, Luvr sa serijom filmova koji objašnjavanju primenu crnog i negativnog prostora u umetnosti.

U Srbiji je "Noć muzeja" po šesti put privukla mnoštvo posetilaca. Manifestacija se širi neverovatnom brzinom. Naime, u odnosu na prošlu godinu, broj gradova organizatora u Srbiji se uvećao za 18, okupivši tako 41 grad sa više od 190 lokacija i više od 400 raznovrsnih programa.

Više od 500,000 ljudi je posetilo "Noć muzeja", od čega 300,000 samo u Beogradu. Beograđane je najviše zaintrigirao Vojni muzej sa "Karikaturom u ratu", potom Beli dvor sa predstavljanjem kulinarske prošlosti kraljeva, ali i Pedagoški muzej sa "Kažnjavanjem učenika kroz istoriju". Kako bi se Beograđanima olakšao dolazak do željenih lokacija, sa Direkcijom javnog prevoza dogovoreno je da karta za "Noć muzeja" služi i kao karta za prevoz. Još jedna pomoć za lakše planiranje obilaska je inovacija "moja staza", koja se nalazi na www.nocmuzeja.rs/mojastaza. Manifestacija je u Srbiji trajala od 18.00-02.00h.

Nagrada ICOM-a u Somboru

Prema medijskim izveštajima, Gradski muzej u Somboru posetilo je oko 2,000 ljudi. Za obilazak su bile predviđene dve stalne postavke, od kojih je jedna inovirana DVD prezentacijama, takozvanim izložbama u izložbi. Ambijent informatičkih inovacija pretvorio je muzej u interaktivnu sredinu.

Druga stalna postavka je postavka savremene umetnosti - Likovna jesen, koja predstavlja presek jugoslovenskog slikarstva i crteža SFRJ u periodu od 1961-1990. godine. Izložbu je pratila publikacija "Likovna jesen rekapitulacija-rekonstrukcija-reprezentacija", čiji je autor Čedomir Janičić za istu dobio nagradu ICOMa za publikaciju godine. ICOM je međunarodna organizacija muzeja i muzejskih profesionalaca posvećena čuvanju i publikovanju svetske prirodne i kulturne baštine.

Pored dve stalne postavke muzeja, posetioci su imali priliku da posete deo pod nazivom "Živa istorija fijakera u srcu i duši" gde su bili izloženi fijakeri iz privatnih zbirki, a takođe je prikazan malo poznat proces izrade i restauracije. Neki posetioci su bili srećne ruke i izvukli nagradnu vožnju fijakerom po Somboru.

"Tačan datum početka rada fijakerske službe u Somboru je nepoznat, ali se u prvim pisanim dokumentima fijakeri pominju 1885. godine", navode organizatori. U Somboru fijakera još ima zahvaljujući zanatlijama.

Očigledno je da se svi muzeji trude da oplemene prošlogodišnje sadržaje novim u cilju privlačenja većeg broja publike, čime se i ostvaruje cilj "Noći muzeja", a to je podizanje nivoa svesti o kulturnoj baštini i popularizovanje poseta muzejima. Preostaje nam da se strpimo do maja 2010. godine i vidimo čime će nas muzeji opet prijatno iznenaditi.


(Objavljeno: 25.06.2009.)