Portret: Umberto Maturana

Sasvim novi pogled na život

Jedan od najsvetlijih umova današnjice, čileanski fizičar i filozof Umberto Maturana, lansirao je novu knjigu pod naslovom "Habitar Humano" ("Ljudska kuća") koju je napisao sa svojom koleginicom Šimenom Davila. Bez ikakvih okova teorije, za Maturanu tvrde da je jedan od najpoštovanijih naučnika danas. Njegove misli su snažan poziv za kršenje uobičajenih istina i povratak iz rana savremenog doba


Piše LUAN GALANI
Koritiba, BRAZIL


Pre sedam stotina godina, Frederik II, Sveti Rimsko-Germanski imperator, izveo je ispitivanje da otkrije koji jezik bi deca govorila ako nikada ne bi čula nekog drugog kako govori. Da li bi pričala hebrejski (za koji se smatralo da je najstariji jezik), grčki ili možda jezik svoje države? Dao je majkama instrukcije da decu samo hrane i kupaju bez izgovaranja ijedne reči. Eksperiment je propao jer su deca preminula. Međutim, ovaj propali eksperiment nam pokazuje kako su društvena interakcija i komunikacija, a posebno jezik, vitalni za ljudska bića i njihov kulturološki razvoj. Ovo je upravo teorija koju brani jedan od najbistrijih umova našeg veka: doktor, biolog i filozof Umberto Maturana. Nedavno, nakon osam godina istraživanja, on i njegova koleginica Šimena Davila posetili su grad Koritiba u Brazilu ne bi li zvanično predstavili svoju novu knjigu.

Još uvek pred sobom vidim svaki trenutak u kome sam drhtao, prilikom prvog susreta sa Maturanom. Toga dana stajao sam u antreu hotela čekajući da ga intervjuišem. Dok sam gledao kako mi ovaj 80-godišnjak pun života prilazi, istog trenutka sam shvatio zašto ga toliko poštuju. Ne samo zbog njegovih radova, već i zbog toga kakva je osoba. Maturana je očaravajuć. Njegovi učtivi maniri i ljubaznost su potpuno impresivni.

Ovaj čovek rođen je 1938. godine u Santjagu. Kao dete, bio je svim srcem zainteresovan za biologiju i ljudska bića na različitim nivoima. "Posmatranje ptica i ostalih životinja sa mog prozora i pokušaj da stupim u kontakt sa njima bio je samo početak", priseća se on. Kada je dobio svoju diplomu medicine, bio je siguran da je na pravom putu. Otišao je na postdiplomske studije na Londonski koledž i Harvard. Nakon toga, radio je na Institutu za tehnologiju u Masačusetsu i njegova internacionalno nagrađena karijera počela je da se razvija.

Maturana je razvio prve radove na razbijanju paradigmi, posebno na polju neuropsihologije percepcije. Pokušavajući da razume ljudska bića tako što je radio istraživanja na nervnom sistemu, proširio se na socijalni okvir. Jedna od njegovih najčvršćih teorija započela je svoj razvoj kada je jedan istaknuti mladi student uleteo u njegovu kancelariju i uzbuđeno izjavio kako želi "da proučava ulogu uma u univerzumu". Maturana mu je odgovorio:"Momče, došao si na pravo mesto."

Podsećanja radi: mladi student bio je Fransisko Varela, takođe veliki naučnik, strastveni mislilac i ozbiljan sledbenik tibetanskog budizma. Zajedno su '70-ih godina razvili revolucionarnu naučnu misao koja je imala veoma važnu ulogu raskršća u istoriji moderne nauke. Nazvana je autopoiesis, što znači da ljudska bića imaju mogućnost da proizvode sama sebe, stalno se reprodukujući i regulišući putem znanja i interakcije sa okruženjem. "Ukratko, mi razumemo kogniciju kao biološki fenomen", objašnjava Maturana . Sve ovo se nalazi u njegovoj izuzetnoj knjizi pod naslovom "The tree of knowledge" ("Drvo znanja").

Ljubav, znanje i sadašnjica

Uzimajući i dalje u obzir refleksije ka novim nivoima, smatrao je da su ljudi u biti sačinjeni od emocija - što ruši prototip da su ljudi pre svega racionalni i da se razlikujemo od drugih bića jer možemo da mislimo o svemu što nas okružuje. Ove ideje su danas šire poznatije kao Biologija ljubavi i Biologija znanja, koncepti koji su se danas proširili na više područja.

2000. godine, Maturana i Davila, njegov pratilac, stvorili su Matriztic institut, mesto koje favorizuje uvećanje shvatanja svih vrsta ljudske vladavine i gde se studije sprovode kroz kurseve, predavanja i zapažanja. Ime instituta jeste aluzija na društvo pod imenom Matriztic, društvo koje je propagiralo mir i socijalnu jednakost širom Evrope. Prema tvrdnjama mnogih arheologa i istoričara, ove skupine datiraju još od 4,000 godina p.n.e. "Najbolje društvo koje je ikada postojalo", rekao mi je Maturana. Bili su veoma razvijeni, organizovani za kooperaciju i poštovanje prema svima, uključujući tu i Prirodu.

Ističe, takođe, od kolike je važnosti to što je sreo Šimenu Davila. Maturana se seća kako je bio pomalo zbunjen svojim idejama, čak i izgubljen bez provere svojih teorija u praksi, a onda se pojavila ona. "Ona je otkrija način kombinovanja teorije i prakse na savršen način i način razvijanja u nešto još dublje", iskren je Maturana.

Medijska pažnja je ponovo bila usmerena na Maturanu kada je 2004. godine postao specijalni savetnik predsednice Čilea, Mišel Bašelet. "Bio je to jedan poseban trenutak kada je meni i još nekolicini ljudi data prilika da osmislimo važne programe i prioritete".

Kritika našeg načina života

Danas, u ovom tržišno orijentisanom društvu, neprestano slušamo kako je takmičenje prirodno za sve ljude, jer je, kako se tvrdi, to u našoj prirodi. Ovo je, kako nam govore, "preživljavanje jačih, spretnijih" i na kraju će voditi ka napretku. "Ipak, nekim čudom, kada posmatramo svoje reakcije na unesrećene ljude gde se odmah prikazuje naša takmičarska prednost, mi uglavnom osećamo sažaljenje i brigu. Kada smo u poslu, shvartamo da smo najzadovoljniji i najproduktivniji kada sarađujemo sa svojim kolegama. Kada naši kućni ljubimci zajedno sa nama prolaze kroz naše tužne trenutke, nešto u njihovom prisustvu mi, ljudi, možemo nazvati saosećanjem", objašnjava naš sagovornik.

Dakle, u ovom posmatranju svakodnevnog života, ne vidimo takmičarski duh na delu. Vidimo ljubav, uzajamno poštovanje, brigu. Kada bi koherentno objašnjenje humanosti moglo pokazati da su ljudska bića biološki draga (spremna za saradnju) i da "takmičenje", "hijerarhija" i "kontrola" jesu kulturološki nametnuti i negiraju našu humanost, kako bi naša svest bila promenjena i kako bi naše ponašanje moglo da se izmeni? Na ovo pitanje, Maturana mi je odgovorio toplim osmehom i samo sa dve reči: razmišljanjem i delanjem.

Evropska kultura sadrži jedan pojam manjka, jer patrijarhat drži izdvajanje kao centralnu tačku. "Izdvajanje zemlje, plodnosti, raznih vrsta objekata, pa i samog života (pogledajmo samo skorašnje odluke u patentnom pravu). Dakle, u patrijarhatu, kontrola, hijerarhija i pregovaranje se održavaju, dok humanost postaje nebitna. Čini mi se da u sklopu naše kulture ipak i dalje imamo detinjstvo puno ljubavi, a patrijarhat postaje imperativ tek kada porastemo", zapaža Maturana.

On takođe upućuje kritike na račun nekontrolisanog porasta populacije, najvećeg problema u našem društvu. Ističe ovu stavku jer, po njemu, ovo jeste glavni razlog naših društvenih razlika.

Tu je naš razgovor bio prekinut od strane njegovog asistenta podsećanjem da moramo privoditi kraju jer će u suprotnom zakasniti na let. Razmenili smo jak stisak ruke i jedno drugom uputili iskrene pozdrave. Ne zauvek, nadam se.


(Objavljeno: 25.06.2009.)