Intervju: Albert Mas, bivši Ambasador EU u Bangkoku, Tel Avivu i Beogradu

Lisabonski sporazum nije mrtav

"Nadam se da će novi irski referendum dovesti do pozitivnog rezultata. Tako ćemo imati i poboljšanje procesa odlučivanja. Sa Lisabonskim sporazumom mislim da bismo bili u mogućnosti da se pozabavimo pitanjem Zapadnog Balkana i procesa pridruživanja"



Koji je sledeći konkretni korak u politici proširenja EU?

To ne mogu da vam kažem, ali sledeći približni korak bi trebalo da se tiče razmatranja kandidature Hrvatske, s tim što tu postoji problem Slovenije. Ne možemo da se bavimo tim pitanjem sve dok je veto Slovenaca na snazi, jer je pridruživanje Hrvatske nešto što sve zemlje članice moraju da prihvate. Odluka da se bilo koja država pridruži EU mora da bude jednoglasna. To se često zaboravlja. Ipak, mislim da Hrvatska treba da reši neke političke probleme pre nego što se pridruži EU, i to takođe važi za Srbiju i sve zemlje Zapadnog Balkana. Ne mogu ništa da predviđam jer to zavisi od brojnih dešavanja, ali je veoma jasno i više puta potvrđivano da EU želi Zapadni Balkan u svojim redovima.

Da li je dalje proširenje moguće bez Lisabonskog sporazuma?

U sadašnjoj situaciji, sa ugovorom iz Nice na snazi, to bi bilo veoma teško, ali sa druge strane nadam se da će novi irski referendum dovesti do pozitivnog rezultata. Tako ćemo imati i poboljšanje procesa odlučivanja. Sa Lisabonskim sporazumom mislim da bismo bili u mogućnosti da se pozabavimo pitanjem Zapadnog Balkana i procesa pridruživanja.

Irci će biti pozvani da još jednom glasaju na referendumu. Zašto Holanđanima i Francuzima nije pružena ista mogućnost da se ponovo izjasne o Ugovoru o Ustavu?

Oni ne treba ponovo da glasaju zato što je Ustav mrtav. Ali Lisabonski sporazum nije mrtav i ratifikovan je u svim zemljama članicama, jedini problem je Irska. Postignut je konsenzus time što je EU garantovala da će svaka zemlja članica imati svog predstavnika u Komisiji, što je bilo veoma važno za irsku vladu.

Da li postoji mogućnost da EU prihvati Hrvatsku kao zemlju članicu i onda zatvori granice radi konsolidacije, kako tvrdi Angela Merkel?

Oklevao bih da se složim. Mislim da ona ima poentu, ali ne uzima u obzir složenu situaciju na Zapadnom Balkanu. Tu su raznovrsne nacije, i mislim da bi bilo veoma teško baviti se tim nacijama u izolaciji. Ovom izjavom Angela Merkel zaboravlja na širu sliku. Biće problem stvoriti novu Šengensku granicu između Hrvatske i ostalih zemalja Zapadnog Balkana.

Da li proširenje EU automatski podrazumeva i viši stepen integracije?

Mislim da je tako. Ratifikacija Lisabonskog sporazuma je praktično preduslov smislenog proširenja, naročito ako prihvatimo ceo Zapadni Balkan, što je šest do sedam novih članica. U vremenu stare Jugoslavije to bi bila samo jedna zemlja, i to je takođe problem.

Zašto proces pridruživanja Turske traje toliko dugo?

Ukratko, rekao bih da danas ni Turska ni EU nisu spremne za to pridruživanje. EU nije spremna zbog procedure donošenja odluka koja je slaba. Da je Lisabonski sporazum ratifikovan bilo bi bolje, ali i dalje teško; a Turska nije spremna jer još uvek ima dosta toga da uradi na polju ljudskih prava, efikasne birokratije, vojske... Prema mom mišljenju, oni treba da nastave sa procesom pridruživanja i da nakon narednih pet godina procene da li je došlo do poboljšanja.

Da li veličina Turske igra ulogu u tom procesu?

Turska bi postala veoma važna zemlja članica. To bi bila najnastanjenija zemlja u EU i to bi bio veliki problem sa sadašnjim procesom donošenja odluka. Dalje, Turska je ogromna ekonomija i to bi bio šok za ekonomiju Evropske Unije.

Šta Srbija treba da uradi da bi dobila status kandidata?

Da razvije regionalnu saradnju.

Samo to?

Da, ali takođe da nađe rešenje za problem Kosova i Bosne.

Da li i hapšenje Ratka Mladića?

Mladić je formalno pitanje, on nije suštinski važan. Ja sam govorio o suštinskim pitanjima.


(Objavljeno: 25.06.2009.)