Intervju: Kristina Nađ, portparol za proširenje, Evropski komesar Oli Ren

EU je komplikovan klub

"Mi već jesmo u fazi konsolidacije. Važno je to da, prema pravilima EU, bilo koja evropska zemlja koja poštuje evropske vrednosti, a to su demokratija, mir, poštovanje ljudskih prava, itd, može da aplicira za pridruživanje Evropskoj uniji. Međutim, to ne znači da EU mora da prihvati sve aplikacije"



Koji je sledeći korak u politici proširenja EU?

Mislim da ono što zovemo "proširenje na istok", koje je uključilo deset zemalja Centralne i Isto?ne Evrope, kao i Kipar i Maltu, jeste bilo istorijsko proširenje EU, i predstavlja ponovno ujedinjenje Istočne i Zapadne Evrope nakon Hladnog rata. U tom smislu to jeste bio istorijski događaj, ali takođe veoma značajan za Evropsku uniju, u smislu stabilnosti i mira koji se proširio na istok, dok je istovremeno ovo proširenje donelo mnoge ekonomske koristi za obe strane. Takođe je jasno da ponovno ujedinjenje Evrope nije završeno, sve dok se Zapadni Balkan ne pridruži i to je razlog zašto je EU obećala 2003. godine svim zemljama Zapadnog Balkana, ali samo ako ispune potrebne uslove. Mislim da je ovo veoma važno, uslovi moraju biti ispunjeni. Zato EU i zemlje Zapadnog Balkana sada rade na tom projektu zajedno. To je dug put i postoji dosta koraka na tom putu koje treba preduzeti, ali je takva perspektiva obećavajuća za obe strane. Ovome treba dodati i da se u ovom trenutku odvija i proces pridruživanja Turske, koji već neko vreme traje, jer su Turska i EU zaključile sporazum još 1963. godine.

Kakva je perspektiva daljeg proširenja, ako uzmemo u obzir neuspeh prilikom pokušaja da se usvoji Ugovor o Ustavu, kao i Lisabonski sporazum?

Ne slažem se sa ovom analizom. Situacija je takva da proces ratifikacije Lisabonskog sporazuma još uvek traje i očekujemo pozitivan ishod ove godine. To će se zaista dogoditi i ne predstavlja problem, jer zemlja koja će najverovatnije sledeća postati članica EU jeste Hrvatska. U svakom slučaju, najbrži mogući scenario koji možemo danas zamisliti u procesu pridruživanja Hrvatske je sporiji nego najsporiji scenario koji očekujemo za ratifikaciju Lisabonskog sporazuma.

Da li se slažete sa stanovištem Angele Merkel da, nakon pridruživanja Hrvatske, EU treba da zaustavi dalje proširenje da bi ušla u fazu konsolidacije?

Mi već jesmo u fazi konsolidacije. Važno je to da, prema pravilima EU, bilo koja evropska zemlja koja poštuje evropske vrednosti, a to su demokratija, mir, poštovanje ljudskih prava, itd, može da aplicira za pridruživanje Evropskoj uniji. Međutim, to ne znači da EU mora da prihvati sve aplikacije. Već je stavljeno do znanja krajem 2006. godine da proces proširenja EU podrazumeva Zapadni Balkan i Tursku, i agenda koju imamo u ovom trenutku ne uzima u obzir druge zemlje, iako ima nekih država koje su zainteresovane. Mogu da pomenem jedan izuzetak, i to je slučaj Islanda. Tamo se u ovom trenutku vodi debata o mogućoj aplikaciji za članstvo u EU i ako Island aplicira za članstvo pozdravićemo početak procesa pridruživanja.

Komesar Oli Ren često stavlja do znanja da će EU imati koristi od proširenja. Na koji način?

Evropska Unija je već imala koristi od velikog broja proširenja kroz koje je prošla, i ne smemo zaboraviti da se prvo proširenje dogodilo 1973. godine, kada su Danska, Ujedinjeno Kraljevstvo i Irska pristupile EU. Od tada smo imali nekoliko krugova, ali je ovaj proces uvek bio propraćen produbljivanjem politike EU, i to je bitan aspekt. Ključ je u dvostrukoj dinamici; sa jedne strane, zemlje EU mogu sve više i više toga da rade zajedno, i postoji dublja saradnja medju članicama, ali u isto vreme, zona mira i stabilnosti je ključna za dobrobit ljudi, i ta zona se širi po kontinentu.

Koji su najvažniji problemi koje Srbija treba da reši pre nego što dobije status kandidata?

Srbija ima jasnu perspektivu pridruživanja EU. Srbija je veoma dinamična zemlja sa dosta potencijala i mislim da nema sumnje da će jednog dana postati članica EU. Ali naravno, proces pridruživanja je veoma dug. To je takođe bio slučaj sa mojom zemljom - Mađarskoj je bilo potrebno dosta godina napornog rada i reformi da bi se pridružila EU. Važno je zapamtiti da proces pridruživanja zapravo predstavlja prihvatanje svih pravila kluba. Evropska Unija je veoma komplikovan klub. Postoji već dugo vremena, stvorila je dosta legislature, običaja i standarda da, ako bi sve to ištampali, došli bismo do 80,000 stranica, što je mnogo. To znači da Srbija, kao i svaka druga zemlja, mora da usvoji sve ove zakone kao deo nacionalnog zakonodavstva i takođe da bude u mogućnosti da ih primenjuje. Na duge staze, to je veliki domaći zadatak. Za sada, za Srbiju je važno da dođe do sledećeg koraka, a to je status kandidata, ali i za ovaj korak postoje uslovi. Mi se nadamo da će ih Srbija ispuniti u skorijoj budućnosti.

Da li je hapšenje Ratka Mladića samo formalni uslov?

To je suštinski važno pitanje jer je pomirenje na Zapadnom Balkanu ključ u tom procesu, i zato je saradnja sa sudom u Hagu veoma važna, ne samo za Srbiju, već za sve zemlje.


(Objavljeno: 25.06.2009.)