Krvavi kraj rata Tamilskih tigrova

Skupo plaćen mir

Vlasti u Šri Lanki objavile su kraj građanskog rata sa tamilskom manjinom koji je poslednjih trideset godina dominirao nacionalnom istorijom. Međutim, cenu za takav kraj platio je neverovatno visok broj ljudskih žrtava sa obe strane, i niko ne može sa sigurnošću da tvrdi da je ovo bio poslednji potez Tamilskih tigrova


Piše FABRIZIO COLIMBERTI
Palermo, ITALIJA


Izgleda da je rat u Šri Lanki završen. Posle 26 godina starih konflikata, vlada u Kolombu je povratila hegemoniju na celoj teritoriji ostrva. Predsednik Mahinda Rajapaksa je 16. maja, ispred parlamenta, proglasio pobedu nad pobunjenicima iz redova Oslobodilačkih tigrova Tamilskog Ilama (LTTE), poznatijih pod nazivom Tamilski tigrovi. Do završetka sukoba je došlo posle masovnog prestrojavanja trupa i krvoprolića u kojem je poginuo još uvek neodređen broj civila. Iako je ratovanje prestalo, ostvarivanje mira, demokratije i međusobnog pomirenja je u zastoju u Šri Lanki.

Rat za ratom

Građanski rat, koji se činio beskonačnim, bio je nemilosrdan. Od početka sukoba, 1983. godine, bilo je na desetine hiljada civilnih žrtava. Tigrovi, koji žele da vojno predstavljaju tamilsku manjinu na severnim i istočnim delovima ostrva, u velikoj meri su smatrani za izuzetno nasilne ratnike i ravnodušne prema civilnim žrtvama pobune koju su vodili tokom toliko godina. Nemilosrdni aspekti rata, kao što su bombaši samoubice, politička ubistva visokih zvaničnika i deca vojnici, oduvek su bili vrlo prisutni u životu te tamilske manjine.

Ni narodna vlada nije koristila drugačiji metod ratovanja: otkako je zvanično pocepala sporazum o primirju i započela poslednji napad na pobunjenike, vojska je uz pomoć vazdušnih napada i teškog naoružanja primorala tigrove na poraz. Tokom poslednjih meseci ratovanja, na hiljade civila je stradalo u unakrsnoj paljbi.

Predsednik Rajapaksa i njegov kabinet su okarakterisali ovaj rat kao "humanitarni". Nevladinim organizacijama i humanitarcima poput onih iz Međunarodnog komiteta Crvenog krsta, bilo je zabranjeno da deluju na svim zahvaćenim teritorijama na ostrvu i njihov rad je ograničen na vladine logore, gde na hiljade tamilskih civila i dalje leži zatvoreno u neljudskim uslovima, bez adekvatne medicinske pomoći, hrane i osnovnih sirovina.

S obzirom na ovakve uslove, pažnja inostranih medija i međunarodne zajednice je u konstantnom porastu od prošlog januara. Usled nemogućnosti da uđu u ratom pogođene zone zbog protivljenja vlasti, strane organizacije i njihovi predstavnici najverovatnije godinama neće biti u mogućnosti da procene tačan broj žrtava. Svi koji su širili brojeve i informacije o krizi zatvoreni su, uključujući i tri strana lekara.

Krajem maja, The Times je objavio tvrdnje svojih izvora iz Ujedinjenih nacija da je tokom poslednjih nedelja ubijeno do hiljadu boraca. U pokušaju da spreči dalje širenje procena po kojima je poginulo 20,000 civila, Radživa Vijesinha, stalni sekretar u Ministarstvu za kontrolu katastrofa i ljudskih prava, izjavio je za The Guardian da je poginulo između 3,000 i 5,000 civila tokom poslednjih dana ratovanja, okrivljujući za to činjenicu da su "tigrovi uzeli taoce i da su cifre sasvim skočile". Dok je ovaj broj WAVE magazina u pripremi, nagađanja o tačnom broju poginulih ostaju visoka.

Vidanje rana

Svima je bilo jasno da je došlo do kraja sukoba kada je 17. maja vlada objavila da je vođa LTTE pokreta, Velupilaj Prabhakaran, poginuo. Važio je za misterioznu i harizmatičnu osobu, a nije bio jedini istaknuti vođa pobune koji je poginuo tokom poslednjih meseci ratovanja, pošto je i politički ogranak gerilaca pretrpeo udarce tokom vojnih napada i operacija.

Kao rezultat, stvorio se politički vakuum i pogodio pobunjenike, a onima koji su na slobodi još uvek nije jasno ko će od preživelih viših zvaničnika stati na čelo borbe. Tamilski internet sajtovi ističu Potuu Amana, šefa Obaveštajne službe, kao naslednika pokojnog Pabhakarana. S obzirom na jačinu tog udarca, koji se oseća i u zemlji i inostranstvu, čini se da će tigrovi teško uspeti da nastave vojne operacije, jer je tokom tridesetak godina sam Prabkaharan predstavljao simbol pobune, posebno u očima uglednih inostranih donatora za tamilski cilj.

Ono što se u ovom trenutku zaista dovodi u pitanje u Šri Lanki je njena budućnost. Proces uspostavljanja mira nije lak. Posle samo nekoliko dana od proglašenja pobede, vlada je potvrdila vanredno stanje kojim su povećane mere obezbeđenja do tačke da je policija slobodna da zapleni privatne kuće i zadrži osumnjičene civile u zatvoru čak do 18 meseci bez suđenja.

U svakom slučaju, svet i oko 800,000 Tamilaca iz Šri Lanke koji su se tokom poslednjih 25 godina ratovanja rasuli po inostranstvu, čekaju da se završi proces pomirenja između sinhalezeske većine i tri miliona Tamilaca koji još uvek žive unutar granica zemlje. Politička autonomija i ne-tiranske vojne i bezbednosne snage su neka od najvažnijih pitanja. Kako pružiti kratkoročnu i dugoročnu pomoć i podršku u rekonstrukciji na stotinama hiljada ljudi koji još uvek pate po izbegličkim logorima, problemi su koje najpre treba rešiti. Kada se bude znalo da li će i kako ovi problemi biti rešeni, verovatno će se znati i kada će tigrovi ponovo napasti.


(Objavljeno: 25.06.2009.)